Created by: Silentchapel
Number of Blossarys: 95
English (EN) 
The word "archangel" comes from the Greek ἀρχάγγελος (archangělǒs), meaning chief angel, a translation of the Hebrew רב־מלאך (rav-mal'ákh). It derives from the Greek archō, meaning to be first in rank or power; and angělǒs which means messenger or envoy. The word is only used twice in the New Testament: 1 Thessalonians 4:16 and Jude 1:9. Only Archangels Gabriel and Michael are mentioned by name in the New Testament.
Реч "арханђео" потиче од грчке αρχαγγελος (арцхангелос), што значи главни анђео, превод хебрејског רב-מלאך (РАВ-мал'акх). Потиче од грчке Арцхо, што значи да је први у рангу или власти; и ангелос што значи гласника или изасланика. Реч се користи само два пута у Новом завету: 1 Солуњанима 4:16 и Јуда 1: 9. Само Архангели Габријел и Мајкл се име помиње у Новом завету.
Raphael ("God, Please Heal") is an archangel of Judaism and Christianity, who in the Judeo-Christian tradition performs all manners of healing. In Islam, Raphael is the fourth major angel; in Muslim tradition, he is known as Israfil. Raphael is mentioned in the Book of Tobit, which is accepted as canonical by Catholics, Orthodox, and some Anglo-Catholics, and as useful for public teaching by Lutherans and Anglicans. Raphael is generally associated with the angel mentioned in the Gospel of John as stirring the water at the healing pool of Bethesda.
Рапхаел ( "Боже, молим Хеал") је арханђео јудаизма и хришћанства, који у јудео-хришћанској традицији обавља све начине лечења. У исламу, Рафаел је четврти главни анђео; у муслиманској традицији, он је познат као Исрафил. Рафаел се помиње у књизи ТОБИТ, која је прихваћена као канонска католици, православци, а неки Англо-католици, и корисно за јавно наставе од стране Лутхеранс и англиканаца. Рафаел је повезана са анђелом помиње у Јеванђељу по Јовану као мешање воде на лечења базену Бетхесда.
In Abrahamic religions, Gabriel is an angel who typically serves as a messenger sent from God to certain people. In the Bible, Gabriel is mentioned in both the Old and New Testaments. In the Old Testament, he appeared to the prophet Daniel, delivering explanations of Daniel's visions (Daniel 8:15–26, 9:21–27). In the Gospel of Luke, Gabriel appeared to Zecharias, and to the virgin Mary foretelling the births of John the Baptist and Jesus, respectively (Luke 1:11–38). In the Book of Daniel, he is referred to as "the man Gabriel", while in the Gospel of Luke, Gabriel is referred to as "an angel of the Lord" (Luke 1:11). Gabriel is not called an archangel in the Bible, but is so called in Intertestamental period sources like the Book of Enoch.
У аврамовском религијама, Габриел је анђео који обично служи као курир послат од Бога да неким људима. У Библији, Габријел се помиње иу Старом иу Новом завету. У Старом завету, изгледало је да пророка Данила, испоруку објашњења за Даниел визије (Даниел 8: 15-26, 9: 21-27). У Јеванђељу по Луки, Гаврило се појавио на Зецхариас, и Богородици гледање у рађања Јована Крститеља и Исуса, односно (Лука 1: 11-38). У Књизи пророка Данила, он се назива "човек Габриел", док је у Јеванђељу по Луки, Габријел се назива "анђео Господњи" (Лука 1:11). Габријел се не зове арханђела у Библији, али се тзв на Интертестаментал изворима периоду као што су књиге Еноха.
The "Virtues" or "Strongholds" lay beyond the ophanim (Thrones/Wheels). Their primary duty is to supervise the movements of the heavenly bodies in order to ensure that the cosmos remains in order. The term appears to be linked to the attribute "might", from the Greek root dynamis (pl. dynameis) in Ephesians 1:21, which is also translated as "Virtue". They are presented as the celestial Choir "Virtues", in the Summa Theologica. Traditional theological conceptions of the Virtues might appear to describe the same Order called the Thrones (in which case the Ophanim may not be the same thing as "Thrones").
& Куот; Врлине & куот; или 'Стронгхолдс & куот; лаи иза опханим (трона / Вхеелс). Њихов примарни задатак да надзире кретање небеских тела како би се осигурало да су космос и даље у реду. Термин изгледа да је повезан са атрибута & куот; можда & куот ;, од грчких корена ДИНАМИС (ПЛ. динамеис) у Ефесцима 1:21, што је такође преведено као & куот; Виртуе & куот ;. Они су представљени као небески хор & куот; врлине & куот ;, у Сумма Тхеологица. Традиционални теолошки концепције од врлина може изгледати да опише истог реда који се зове трона (у том случају Опханим не може бити исто као 'трона & куот;).
The "Dominions" (Eph. 1:21; Col. 1:16) or "Dominations" are presented as the hierarchy of celestial beings "Lordships" in the De Coelesti Hierarchia. The Dominions, also known as the Hashmallim, regulate the duties of lower angels. It is only with extreme rarity that the angelic lords make themselves physically known to humans. They are also the angels who preside over nations. The Dominions are believed to look like divinely beautiful humans with a pair of feathered wings, much like the common representation of angels, but they may be distinguished from other groups by wielding orbs of light fastened to the heads of their scepters or on the pommel of their swords.
& Куот; Доминиони & куот; (Еф 1:21;. Кол.1,16) или 'Доминанти & куот; су представљени као хијерархији небеских бића & куот; Владавина & куот; у Де Цоелести Хиерарцхиа. Доминионима, такође познате као Хасхмаллим, уређују дужности нижих анђела. То је само са екстремним реткост да анђеоске господари би се физички познат људима. Такође су анђели који руководе народима. Доминионима Верује се да изгледају као божански прелепим људи са пар пернатих крила, баш као заједничког представљања анђела, али могу да се разликују од других група од машући кугле светлости причвршћени на главама њихових сцептерс или на Поммел од мачеве.
The thrones (lat. thronus, pl. throni) are a class of celestial beings mentioned by Paul the Apostle in Colossians 1:16 (New Testament) and related to the Throne of God. They are living symbols of God's justice and authority. According to the New Testament, these high celestial beings are among those Orders at the Christ's service. The Thrones are mentioned again in Revelation 11:16. Based on the vision of prophet Ezekiel they are portrayed as many-eyed blazing wheels.
Престоле (лат. Thronus, пл. Throni) су класа небеских бића које помиње апостол Павле у Колошанима 1:16 (Нови Завет) и који се односе на престо Божји. Они живе симболи Божије & # 39; с правдом и ауторитет. Према Новом завету, ова висока небеска бића су међу тим наредбама на Христа и # 39; с сервиса. У трона се поново помиње у Откривењу 11:16. На основу визије пророка Језекиља су приказивани као многи-еиед Блазинг точковима.
A shoulder angel is a plot device used for either dramatic or humorous effect in animation and comic strips (and occasionally in live-action television). The angel represents conscience and is often accompanied by a shoulder devil representing temptation. They are a useful convention for depicting the inner conflict of a character. Usually, the angel is depicted on (or hovering near) the right shoulder and the devil or demon on the left, as the left side traditionally represents dishonesty or impurity.
Раме анђео је уређај земљиште користи за било драматичног или хумористичан ефекта у анимацији и стрипова (и повремено у ливе-ацтион телевизија). Анђео представља свест и често је праћен преко рамена ђавола представља искушење. Они су корисни конвенција за које приказују унутрашњи сукоб карактера. Обично, анђео је приказано на (или лебди код) на десном рамену и дјавола, или демона са леве стране, као што је лева страна традиционално представља неискреност или нечистоћа.
A guardian angel is an angel assigned to protect and guide a particular person or group, kingdom or country. Belief in guardian angels can be traced throughout all antiquity. The concept of tutelary angels and their hierarchy was extensively developed in Christianity in the 5th century by Pseudo-Dionysius the Areopagite. The theology of angels and tutelary spirits has undergone many refinements since the 400s. Belief in both the East and the West is that guardian angels serve to protect whichever person God assigns them to, and present prayer to God on that person's behalf.
Анђео чувар је анђео додељен за заштиту и води одређену особу или групу, краљевство или земљу. Веровање у анђели чувари могу бити праћени кроз све антике. Концепт заштитнички анђела и њиховој хијерархији је интензивно развија у хришћанству у 5. веку Псеудо-Дионисије Ареопагит. Теологија анђела и заштитнички духови је прошла кроз многе прецизирања још од 400С. Веровање у и на Истоку и на Западу је да старатељ анђели служе за заштиту год човек Бог додељује им се, и присутни молитва Богу на тој особи & # 39; с име.
A cherub, also pl. cherubim, is a winged angelic being who is considered to attend on the Abrahamic God in biblical tradition. The concept is represented in ancient Middle Eastern art as a lion or bull with eagles' wings and a human face, and regarded in traditional Christian angelology as an angel of the second highest order of the ninefold celestial hierarchy. Cherubim are mentioned throughout the Hebrew Bible and once in the New Testament in reference to the mercy seat of the Ark of the Covenant (Hebrews 9:5).
Херувим, такође пл. херувими, је крилати анђеоски биће које се сматра да присуствују на Аврамовог Бога у библијској традицији. Концепт је представљен у древној Блиском истоку уметности као лав или бик са орловима & # 39; крила и људско лице, и сматра традиционалном хришћанском Ангелологи као анђео другог највишег реда на девет пута небеске хијерархије. Херувими помињу у целом јеврејском Библији и једном у Новом завету у односу на Помирилишта на Ковчег Завета (Јеврејима 9: 5).
A hierarchy of angels is a belief or tradition found in the angelology of different religions, which holds that there are different levels or ranks of angels. Higher ranks may be asserted to have greater power or authority over lower ranks, and with different ranks having differences in appearance, such as varying numbers of wings or faces. The most influential Christian angelic hierarchy was that put forward by Pseudo-Dionysius the Areopagite in the 4th or 5th century in his book De Coelesti Hierarchia (On the Celestial Hierarchy).
Хијерархија анђела је веровање или традиција налазе у Ангелологи различитих религија, која сматра да постоје различити нивои или редови анђела. Вишег ранга може се рећи да имају већу моћ или власт над нижим чиновима, и са различитим редовима имају разлике у изгледу, као што су различитог броја крила или лица. Најутицајнији хришћански анђеоски хијерархија је да изнео Псеудо-Дионисије Ареопагит у 4. или 5. века у својој књизи де Цоелести Хиерарцхиа (на небеској хијерархији).
